Filozofija Partizana

Prošao sam put sličan mnogim navijačima Partizana. Rodio se, prohodao, pogledao Partizan..ostalo vam je već poznato. Pobjede i porazi su kalili navijača u meni. Činjenica da sam odrastao u okolini koja je dominantno bila opredjeljena za rivalski tim odlično je korespondirala sa mojim karakterom-uvijek sam volio biti drugačiji. Mrzio sam masu, njen primitivni mentalitet i filozofiju.

Da, filozofiju. U jednom trenutku shvatio sam da Partizan nije samo klub. Sve na svijetu ima svoju pozadinu, svoju poruku. Šta je to filozofija Partizana? O tome će ovaj blog da se bavi jer odgovor na to pitanje zaista ne može da stane u jednu rečenicu.

Ali, možda i može. Najkraće rečeno, Partizan je stanje uma. To je filozofija pobjednika. Partizan je individualistički koncept. Partizanovac je snažan pojedinac koji traži druge partizanovce ne da bi se s njima stopio u gomili (to radi rivali) već da bi u interakciji sa njima obogatio i širio misiju Partizana.

Tu misiju danas najbolje reprezentuje KK Partizan i, personalno, veliki Duško Vujošević. Misija Partizana je, istovremeno, i pobjeda i estetika i razvoj ideje. Partizanov cilj uvijek je da bude šampion. Ali, ne samo to-Partizan mora da igra najljepše kao i da stvara nove asove. Zadatak veoma komplikovan, pogotovo u zemlji Srbiji i u finansijskim okolnostima na Balkanu, ali mi smo Partizan i za nas ništa nije nemoguće.

Mi smo Partizan. Partizan je stanje uma. Partizan je ideja.

Zato je naš cilj da tu misiju širimo dalje. Partizan ne smije da stane. Svako od nas mora da se usavršava i napreduje kako bi bili što sposobniji da širimo filozofiju svoga kluba. Partizan treba da shvatimo veoma ozbiljno i treba da postavimo visoke ciljeve: to nije samo Srbija, to nije samo Balkan-moramo da stremimo da Partizan postane globalna ideja.

Jer, mi smo Partizan. I to nemojte nikad da zaboravite.